OVO SU HTELI DA SAKRIJU OD VAS !

Tog avgusta 1999.godine Srbija je tek počela da se vraća u normalu posle višemesečnog bombardovanja. Ljudi su se kretali ulicama sa brigom na licu ali sa vidnim olakšanjem. Lakše se disalo, budućnost je bila svetlija. Ali sve je to bilo kratkog daha. Ono što sledi tog 11. avgusta niko nije mogao da predvidi. Strah se ponovo uvukao u kosti gradjana, a gradjani su se još jednom uvukli u svoje domove.

Desetog avgusta stigao je dopis iz Ljudskih resursa da će se sledećeg dana raditi dvokratno, radi bezbednosti zaposlenih. Šefovi objekata su odgovorni i dužni da isprate izvršenje dopisa. Još dok nam je dopis čitan shvatili smo ozbiljnost situacije. Drhtavi glas menadžera je samo doprinosio napetosti. Strah se širio medju zaposlenima.

Tokom bombardovanja moja radna obaveza je bila da tokom noći dežuram u maloprodajnom objektu zajedno sa starijim gospodinom, da bih sačuvao imovinu vlasnika. Cela noć sa zvucima bombi koje padaju,strah od bandi huligana koje su vrebale da opljackaju radnju....Za sve to vreme nikada nije poslat dopis. Ovo je nešto drugacije. Ovo je ozbiljnije. Izgleda da nam je sada bezbednost jos više bila ugrožena, ako je to ikako bilo moguće.

Tog istog dana na državnoj televiji je saopšteno da će JAT avio kompanija prizemljiti sve svoje letelice i odložiti sve letove koji su zakazani za 11. avgust.

Nije dobro. Izdato je uputstvo o merama zaštite i u Dnevniku Radio -televizije Srbije.Čitano je iznova i iznova. Potpisnici su bili -Savezno ministarstvo za rad ,zdravstvo i socijalnu politiku i Institut za očne bolesti Kliničkog centra Srbije. Gradjanima je preporučueno da spuste roletne i da se udalje od prozora.

Opet sedenje u mraku. Ipak bolje par sati biti u mraku nego oslepeti. Ili ne daj Bože da ti deca oslepe. Majke su bile histerične. Taj ubrzani rad srca, skok pritiska ili učestalo mokrenje se preživi. Slepilo je večno.

Dok je napetost rasla u Srbiji, gradjani Pariza su na ležaljkama kod Ajfelovog tornja sa naočarima za 3D projekcije gledali redak fenomen o kojem se pričalo danima. Pomračenje Sunca. Ja sam sedeo sa spuštenim roletnema zatvoren u kuci. Majke su uvlačile decu u kuće po Srbiji a ljudi van Srbije otvarali šampanjce. Da ne oslepe.

Voleo bih da je ovaj tekst plod moje mašte.

Voleo bih da nisam ispao kosmički glup, i da me ne bude sramota i dan-danas.

Voleo bih da se ovo Srbiji nikada ne ponovi.

Voleo bih da ljudi shvate dokle manipulacija može da ode.

Da ponovimo. Voleo bih da je ovaj tekst plod moje mašte.