samoubistvo nevinosti -džefri judžinidis

Neću ni da krijem da volim sve oko ove knjige. Volim naslov, radnju i atmosferu .Volim film koji je Sofija Kopola napravila po ovoj knjizi. Volim činjenicu da je debitanski roman ,debitanski film.Muzika iz filma? Air-Playground love?

Ovde pričam o totalnom uživanju.

Naslov bi mogao da te navede da pomisliš da je ovo prica o tinejdzerskom samoubistvu. I jeste, pet sestara Lisbon jesu sebi oduzimale život jedna po jedna, u toku samo jedne godine. Ali je u isto vreme priča o porodici, mladosti i prvim ljubavima. Ulazimo u njihove živote posmatrački , kroz sećanje grupe tinejdzera koji su opsednuti Lisbon sestrama. Njihova opsednutost je sasvim jasna , sve oko sestara je tajanstveno i privlačno.

“Kućne fotografije prikazivale su ih kako se smeše u trenucima sreće,često pored rodjendanske torte s konačnim brojem svećica”

Iz nekog razloga ovo je bila jedna od rečenica koju sam podvukao prilikom prvog čitanja. I sada bih je podvukao. Sve je tu. Nagoveštaj Lisbon tragedije, porodice koja se raspada i devojaka kojih je sve manje i manje.

Dok sam čitao roman sve vreme sam razmišljao da li je moglo da se spreči, kako su došle do toga i da li su roditelji krivi-otac koji je strog i zaštitnicki nastrojen, majka posvećena katolkinja, koji očigledno nisu u stanju da vaspitavaju decu.

I onda kao suprotnost roditeljima imaš te plave,nevine devojke, koje puštaju svojim udvaračima muziku preko telefona ,uživaju svoj tinejdzerski život u američkom predgradju. I dok radnja teče, devojke nestaju, kao i oboleli brestovi u njihovoj ulici koji radnici seku jedno po jedno, jer se bolest širila sa jednog stabla na drugo.

Hteo sam da napišem nešto i o atmosferi u knjizi ali sada više ne znam da li je to atmosfera knjige ili filma. Sve se izmešalo, jedno mi više ne ide bez drugog, i sve funkcioniše. Ovde se čak ne radi ni o zapletu , vec o činjenici da ne mozeš da razdvojiš Judžinov način pisanja koji daje tako specificnu atmosferu i Sofijin sada prepoznatljivi stil. Jedno je sigurno, njihovom kombinacijom dobili smo melanholiju i realizam tragičnog pakta koje su sestre Lisbon napravile.

Prošlo je skoro trideset godina od kada je knjiga izašla , a od filma vise od dvadeset i sjajno su ostarili. Tako da bacite se na čitanje i gledanje, nije bitno sta ćete prvo. A u medjuvremenu kao delić atmosfere slušajte muziku iz filma Air -The virgin suicides .